25% ukupno proizvedene energije u svetu gubi se usled trenja. To je šokantno! Upotreba energije nezaustavljivo raste iz godine u godinu, nažalost paralelno rastu i energetski gubici usled trenja u proizvodnji te energije.
Šta možemo da uradimo?
Rešenje je: smanjimo trenje!
Istraživači u svetu počeli su da se bave ovim problemom 50-tih godina XX veka.
Razvili su prvu generaciju hemijskih supstanci za smanjivanje trenja, koji na površinu metala nanose novi sloj, stvarajući novu glatku površinu (teflon, molidben-disulfid, itd.). Ove materije su se posle izvesnog vremena odvajale sa površine metala u komadima i pravili veću štetu nego korist.
70-tih godina pojavljuje se druga generacija hemijskih supstanci koja je rešavala problem trenja uz pomoć aditiva koji su se dodavali direktno u ulje. Upotrebom ovakvih aditiva menja se kvalitet maziva, ali se posle nekoliko godina ponovo konstatuje da je problem trenja još uvek prisutan.
Treća generacija hemijskih supstanci za smanjivanje trenja pojavila se na pragu kosmičke ere. Unela je pravu revoluciju u tribologiju maziva - komercijalni naziv ove supstance je Metabond.
Metabond hemijskim putem menja i kali površinu metala i pri tome ne menja kvalitet ulja, tako da on nije aditiv nego poptuno nova stvar - oplemenjivač metalnih površina. Metabond hemijski reaguje sa površinom metala kada se nađe pod pritiskom. Rezultat takve reakcije je izuzetno čvrsta i veoma glatka površina metala otporna na habanje i trenje čak i pri ekstremnim opterećenjima. Takva površina idealna je za maziva koja stvaraju film između metalnih površina i tako značajno smanjuju trenje.
To doprinosi uštedi energije i pozitivnom ekološkom efektu na čovekovu okolinu. Ovo potvrđuju brojni testovi koji uz oplemenjivače metalnih površina štede ulje, struju, fosilna goriva (ugalj, nafta, gas, benzin i dizel) ali i ostala goriva kao što su uranijum, itd. Gde god postoji trenje, Metabond doprinosi njegovom smanjenju i uštedi energije. |